VEŽBE DISANjA
Vežbe disanja kod obolelih od Dišenove mišićne distrofije imaju za cilj da povećaju vitalni kapacitet i time omoguće organizmu da unese što više vazduha.
Postoje dve vrste klasičnog disanja:
a.) Grudno (gde dolazi do širenja grudnog koša i time se uvećava zapremina)
b.) Abdominalno – stomačno (gde se to isto postiže uvećanjem stomaka, karakteristično za distrofičare jer im je oštećena međurebarna muskulatura koja širi grudni koš).
Vežbe disanja mogu se izvesti na nekoliko načina i najbolje ih je izvoditi ujutru i uveče pored otvorenog prozora ili u provetrenoj prostoriji.
Za povećanje vitalnog kapaciteta preporučuje se sledeće:
– pacijent duva balon
– gasi plamen
– duva papiriće
– uzme crevo, jedan kraj drži u ustima, drugi stavi u kadu ili lavor sa vodom i duvanjem pravi mehuriće, itd.
Prilikom izvodenja vežbi disanja, može doći do blage vrtoglavice. Treba napraviti malu pauzu a zatim opet nastaviti sa vežbama.
Duboko disanje
a.) Oboleli treba da leži na leđima, a ispod glave se podmetnu dva, tri jastuka. Kolena treba saviti na gore. Lice koje pomaže pri vežbanju, treba rukama obuhvatiti grudni koš obolelog, tako da prstima prelazi preko leđa i pomaže mu, podižući grudni koš na gore, da oboleli što dublje udahne i izdahne.Tada je potrebno da udiše što je moguće dublje, pokušavajući pritom pomerati grudni koš (rebra) na gore. Kada udahne vazduh treba zadržati dah nekoliko sekundi a onda izdahnuti. Vežbu treba ponoviti 10 puta.
b.) Oboleli ostaje u istom položaju. Uhvati palicu obema rukama. Lice koje pomaže pri vežbanju se nalazi iznad njegove glave.Oboleli diše na nos. Lice koje pomaže pri vežbanju istovremeno podiže palicu (ruke) na gore i širi grudni koš. Pri izdisanju vraca palicu (ruke) u početni položaj. Izdiše se na usta.
c.) Oboleli sedi. Lice koje pomaže pri vežbanju se nalazi iza njega. Prilikom udisanja podižu se ruke na gore i obrnuto.
Vežbe disanja su veoma važne i moraju se sprovoditi za vreme svake vežbe, a takođe i za vreme pauze.
